I TVOJE

rekla si da se bojiš dodira i da nisi navikla
da te nitko nikada do sada nije toliko
i da se trudiš previše i bojiš da
te se krivo shvati i pretvori to sve u nešto
previše

rekla si da ne daš svoje i da bi bilo prestrašno
da moraš od sebe baciti ili ne daj bože
pustiti svoju brigu drugima

u staklima koja pjevaju
i buka ih diže
govoriš sebi
gubiš fokus
koncentraciju
i sve je prašina

lažem i pravim se da
prestajem biti upleten
u sve to što te čini tobom
teško je i meni jer imam i ja
previše ljepljivih niti oko svojeg groba
tek ponekad u noći
poput vampira izlazim
i gledam sve te boje sivoga
koje su mogle biti moje
i tvoje

a u zoru umirem
i sve je prašina