pitat ću te jednom
ne sada
ne sada
sanjao sam naranče bez kore
kako rastu na stablu pored same kuće
od bijele cigle i travnatog prilaznog puta
svi moji mrtvi susreću žive
za buđenje treba mi san
pitat ću te jednom
ne sada
ne sada
sanjao sam crni dud i blato
puno sitnih grozdova koje nitko ne bere
šljive koje trule u visokoj travi
svi moji kapci sve moje oči
za buđenje treba mi san
pitat ću te jednom
ne sada
ne sada
sanjam prašnjav bijeli put
gdje vijuga kroz gaj tih od pjeva zaspalih drozdova
kukuruzna jara i odbljesak metala u polju
naoštri me riječima od milja
da budem spreman na sraz
kada buđenju dođe kraj
ali
ne sada
ne sada
Nema komentara:
Objavi komentar