22 studenoga, 2012

Napukla jutra


vrijeme mi prijeti odavno izdaleka
kroz imanja i nemanja
kroz oseke plime
kroz zube mi psuje i čelo mi mršti
na usnama krivi
tvoje ime

ali ponekad pjano upola volje
da mi da vidim
da mi da prođem
kroz mirise, boje
jutra kidana kišom
buđenja u dvoje

mamurno vrijeme mi daje minute
daje mi žara i volje te krasti
od napuklog jutra ranjivu, snenu
od mirisa rose i sanjive strasti

odrazi nose dio mi duše
i mrzim ta stakla, srebro, kristale
ta napukla jutra i bore i sijede
odnose tebe koja si bila
dio mene

Broj komentara: 10:

  1. A, jao, jao, jao! Kakva romantika! Srce mi se para u cepčiće.

    OdgovoriIzbriši
  2. Šmrc, a dam se kladit da se sviđa Morisu! ;)

    OdgovoriIzbriši
  3. Pa eto, pisana je da se da fino recitirati. Onako Moriso(v)novski. :)

    OdgovoriIzbriši
  4. Ma, lako za Morisa... Nego se i meni sviđa. To je tvoja totalna pobjeda i moj totalni poraz. Grozno. Osjećam se ko Barbie.

    OdgovoriIzbriši
  5. Ehm, jel Klaus? :D

    http://en.wikipedia.org/wiki/Klaus_Barbie

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. :-) Opak igrač bijaše taj Santa Klaus Barbie

      Izbriši
  6. Bio bi ti bolji naslov Napukla jetra.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. "To be precise, the liver was associated with physical desire, not love." ;)

      Izbriši
  7. E, i daj makni tu nekakavu antispam/robot provjeru svaki put kada komentiram.

    OdgovoriIzbriši